Stručnjaci tvrde da se poslednjih 100 godina broj levorukih gotovo učetvorostručio tako da se smatra da oko 12 odsto stanovništva danas piše levom rukom.
Na sreću skoro niko ne pokušava da ih natera da pišu desnom rukom već pokušavaju da razumeju kako to izgleda živeti u svetu "dešnjaka", a nekada anatemisani kao smotani i nevešti, ljudi koji pišu i većinu poslova obavljaju levom rukom svoj dan obeležavaju 13. avgusta.
Naučnici pokušavaju da utvrde razloge nastanka te pojave, ispituju psihološke karakteristike i funkcionisanje mozga i motorike levorukih ljudi, dok s druge strane, tržište nastoji da iz svega naparavi profit pa se u poslednje vreme prave makaze za levoruke i mnogi drugi instrumenti.
U zabavnim tekstovima u mnogim časopisima navode se slavne osobe koje su levoruke, pri čemu obično taj spisak počinje sa Leonardom da Vinčijem, Mikelanđelom, Betovenom, Bahom, Čarlijem Čaplinom, Polom Makartnijem ili vojskovođama Cezarom, Aleksandrom Makedonskim, Napoleonom, a ko voli naučnike ne zaobilazi Ajnštajna ili Maksvela.
Pitajući se kako je nastala tolika razlika u korist dešnjaka, naučnici su pokušavali da nađu odgovor upoređujući istraživanja koja su se bavila životinjama, ali i različitim podacima o broju levorukih osoba, zavisno od zemlje u kojoj su se rodili i odrasli.
Interesantna su istraživanja na životinjama, naročito na papagajima, od kojih oko 60 odsto njih kada jede koristi desnu nožicu, a 40 odsto levu.
Slični rezultati otkriveni su i prilikom praćenja ponašanja miševa i kokošaka.
Stručnjaci su utvrdili da levoruki muškarci čine osam, a žene oko šest odsto anglosaksonskog područja, levorukih Japanaca ima nešto više od četiri odsto a oko dva odsto levorukih Japanki dok, na primer, samo 1,5 odsto Kineza piše i jede levom rukom.
Očigledno levorukost - desnorukokost nije stvar samo motorike šake i funcionisanja mozga, već i tradicije, verovanja, vaspitnih postupaka.
Obično se postavlja pitanje šta je uzrok levorukosti, ali naučnici nemaju jedinstven odgovor na to pitanje.
Stručnjaci smatraju da se levorukost - desnorukost određuje još u prenatalnom periodu, jer se zna da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta češće rađaju levoruka deca.
Deca vrlo rano pokazuju svoju opredeljenost da li su dešnjaci ili levaci, ali ima i slučajeva da se uočava kod neke dece i kasnije, međutim ređe posle četvrte, odnosno pete godine.
Međutim, većina životnih aktivnosti obavlja se korišćenjem obe ruke, ali obično jedna ruka pridržava predmet, dok druga preciznije i veštije obavlja određene aktivnosti .
U igri i životu, ne skrećući pažnju deteta, može se proveriti kojom rukom dete crta, drži četkicu za zube, kojom rukom se češlja, deli karte, lupa loptu, stavlja kocke, pravi kulu, gura autić, oblači lutku, briše gumicom, koju ruku prvu stavlja u rukav kada se oblači...
Ako dete u devet od deset takvih situacija koristi levu ruku, može se pretpostaviti da je levoruko.
Ima dece i odraslih koji ravnomerno koriste obe ruke, pa će se njima desiti da pojedine aktivnosti rade jednom, a druge drugom rukom.
Ukoliko je potrebno, pravo testiranje može obaviti specijalista, jer je poznato da mozak čoveka ima dve polovine koje nisu indentične.
Ako je razvijenija leva polovina mozga, osoba je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk.
Naše polovine mozga odgovorne su ne samo za suprotne strane tela, već i za karakter naših aktivnosti.
Leva polovina mozga obrađuje informacije, sistematično i postepeno, a zahvaljujući toj polovini mozga mi razumemo smisao reči, apstraktne pojmove, sposobni smo da svet koji nas okružuje klasifikujemo, planiramo svoje aktivnosti uključujući logičko zaključivanje i činjenice.
Zato nam se često čini da dešnjaci zaključuju crno-belo, logično i racionalno, organizovani su, završavaju jednu obavezu i prelaze na sledeće, prvo planiraju, pa onda su u akciji, teško im je da promene odluke.
Desna polovina mozga obrađuje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno.
"Običan" čovek nema problema kad treba da odredi koja mu je desna ruka, dok za levorukog to nije baš jednostavno.
Teškoće u prostornoj orijentaciji u životu i na papiru česta su odlika levorukih.
Verovatnoća da se pojavi pisanje kao u ogledalu je preko 80 odsto kod levoruke dece uzrasta od 5 do 7 godina, pri čemu je poznato da je Leonardo da Vinči pisao kao u ogledalu i s leva na desno.
Stručnjaci savetuju odrasle da ne treba da pokazuju odnos prema levorukosti, jer to ozbiljno može da ugrozi dečje zdravlje, obično se u takvim situacijama najbrže primeti početak mucanja takvog deteta.
Vodeća ruka se odredi prirodno do četvrte, odnosno pete godine i pri tom je potrebno pažljivo praćenje levorukog deteta - uočavanje promena raspoloženja, prepoznavanje uzroka detetove radosti ili tuge, razumevanje njegovih problema.
Levoruki su temperamentni, nestrpljivi i često rade, a da ne promisle i imaju potrebu za smenjivanjem aktivnosti, jer teško izdržavaju prisilu.
Levoruki ljudi u stanju su da razmišljaju brže kada igraju kompjuterske igre ili se bave nekim sportom, a kod njih je i brže uspostavljanje veza između leve i desne moždane hemisfere, utvrdili su australijski naučnici.
Nasuprot tome, testovi sprovedeni na 80 dešnjaka pokazali su da postoji snažna korelacija između brzine prenosa informacija sa leve na desnu moždanu hemisferu i obrnuto i brzine prepoznavanja odgovarajućih slova.
Međutim, kada je u test uključeno 20 levorukih dobrovoljaca ustanovljeno je da su oni bili brži u obradi informacija u obema moždanim hemisferama.
Osobe koje su u svemu koristile isključivo levu ruku bile su za 43 milisekunde brže u prepoznavanju slova u levom i desnom vidnom polju od dešnjaka.
Naučnici su konstatovali da ljudi koriste obe moždane hemisfere za vrlo brze ili vrlo teške zadatke, koji zahtevaju interpretaciju brojnih istovremenih informacija, poput kompjuterskih igara, vožnje automobila kada je saobraćaj izuzetno gust ili tokom igranja nekog sporta.
Aleksandra Milovanović. Tanjug.
