Mozila Fajerfoks (Mozilla Firefox) je brauzer otvorenog koda. Ranije je bio poznat pod imenima „Feniks“ i „Fajerberd“, a nastao je na temeljima aparata „Geko“ koji je koristio i ranije popularni brauzer Netskejp. Od 9. novembra 2004, od verzije 1.0, Fajerfoks je postao ozbiljna konkurencija Internet eksploreru, koji je trenutno najkorišćeniji u svetu.
Istorija
Dejv Hajat (engl. Dave Hyatt) i Blejk Ros (engl. Blake Ross) su počeli raditi na projektu „Fajerfoks“ kao eksperimentalnom izdanju projekta „Mozila“. Verovali su da su komercijalni zahtevi Netskejpa kompromitovali korisnost Mozile[2]. Kako bi se borili protiv toga što su videli, napravili su samostalni brauzer, sa kojim su planirali da zamene paket „Mozila“ . Dana 3. aprila, Mozila je objavila da planiraju da promene fokus sa paketa „Mozila“ na Fajerfoks i Tanderberd[3].
Projekat „Fajerfoks“ je promenio nekoliko promena imena. Prvobitno nazvan Feniks, promenjen je zbog istoimene robne marke „Feniks“. Novim imenom Fajerberd označen je pokušaj da se odgovori na server za baze podataka Fajerberd[4][5][6]. Kao odgovor, fondacija Mozila je ustanovila da brauzer uvek mora nositi ime Mozila Fajerberd, kako bi izbegli konfuziju sa softverom za baze podataka. Dalji pritisci zajednice programera baza podataka forsirali su još jednu promenu imena, 9. februara 2004. Mozila Fajerberd je postala „Mozila fajerfoks10], a kasnije ubačen i u sam program[11]. Januara 2008. pokrenuto je uživo podrška preko Interneta, koje pokreću volonteri uz pomoć softvera „Džajv“ (engl. Jive Software). Bilo ko može postaviti pitanje, a odgovor je zagarantovan. Ponekad, postoji mogućnost da razgovarate uživo i sa agentom za podršku.
Osobine
Pogodnosti uključene u Fajerfoks su otvaranje tabova, provera gramatike, napredna pretraga, favoriti uživo, integrisani menadžer preuzimanja fajlova, i servis za pretraživanje u koji je uključen Gugl. Razvijači Fajerfoksa su ciljali da proizvedu veb pretraživač koji „samo surfuje interneto
Podrške standarda
Mozila Fajerfoks podržava mnoge veb standarde, uključujući HTML, XML, XHTML, SVG 1.1 (delimično)[20], CSS, ECMAScript (JavaScript), DOM, MathML, DTD, XSLT, XPath, i PNG slike sa alfa transparentnošću.[21] Fajerfoks takođe podržava ponude za standarde napravljene od strane WHATWG kao klijent,[22][23] i kanvas element.[24]
Premda Fajerfoks 2 ne dozvoljava Acid2 standard, Fajerfoks 3 Beta 2 dozvoljava.[25]
Bezbednost
Fajerfoks koristi sendboks sigurnosni mehanizam,[26] i limitira skripte od pristupanja podataka sa drugog veb sajta baziranom na istom originalnu polisu.[27] Koristi SSL/TLS da zaštiti komunikaciju sa veb serverima koji koriste jaku kriptografiju kada koriste https protokol.[28] Takođe pruža podršku za veb aplikacije koje koriste smart-kartu za proveru autentičnosti.[29]
Fondacija Mozila omogućava "lov na bag-ove" istraživačima koji otkriju sigurnosne propuste u Fajerfoksu.[30] Zvanična upustva za savladavanje bezbednosnih ranjivosti obeshrabrilo je rana otkrivanja ranjivosti tako da napadačima neda prednost u stvaranju potencijalnih eksploita.[31]
Fajerfoks ima manje javnih poznatih ne rešenih sigurnosnih propusta od Internet eksplorera, naprednija bezbednost je često citirana kao razlog da se prebacite sa Internet eksplorera na Fajerfoks.[32][33][34][35] Vašington post izveštava da je kritični bezbednosni propust u Internet eksploreru bio aktivan 284 dana u 2006. U poređenju, bezbednosni propust u Fajerfoksu je bio aktivan 9 dana pre nego što je Mozila rešila problem.[36]
U 2006. Simantekova studija je pokazala da, premda je Fajerfoks prevazišao ostale brauzere u broju potvđenih ranjivosti te godine u septembru, su te ranjivosti brže ispravljene nego one nađene u ostalim brauzerima.[37] Simantek je kasnije pojasnio njihovu izjavu, govoreći da Fajerfoks i dalje ima manje propusta od Internet eksplorera, koliko su prebrojali bezbednosni istraživači.[38] Kako od 2. januara 2008, Fajrfoks 2 ima pet nerešenih sigurnosnih propusta, najjači od njih je proglašen „manje kritičnim“ od strane Sekunije.[39] Internet eksplorer ima sedam nerešenih propusta, najjači od njih je proglašen „umereno kritičan“ od strane Sekunije.[40]
Licenciranje
Fajerfoks je slobodan i otvoren softver, nalazi se pod trojnom licencom, MPL, GPL i LGPL. Ove licence dozvoljavaju svima da gledaju, menjaju i/ili redistribuišu izvorni kod, i nekoliko javno izdatih aplikacija su pravljene na njemu, na primer, Netskejp, Flok i Songbrd su napravljeni na kodu iz Fajerfoksa.
Zvanično izdate verzije Fajerfoksa sa mozilla.com su licencirane pod Mozilla EULA.[41] Nekoliko elemenata ne padaju pod uslove trojne licence i zaštićeni su pod EULA, uključujući trajdmarkovano Fajerfoksovo ime i izgled, i dodatak za prijavu grešaka. Međutim, BreakPad, sistem za prijavu grešaka otvorenog koda se očekuje da će zameniti integrisani Fajerfoskov sistem u verziji 3.0.[42] Prema očekivanim planovima, Fajerfoks 3.0 će biti prva verzija koja je potpuno otvorenog koda.
U prošlosti, Fajerfoks je bio linciran samo pod MPL licencom,[43] koju FSF definiše kao slabu zaštitu prava; licenca dozvoljava, na razne limitirane načine, upotrebu derivatnih radova. Dodatno, kod pod MPL licencom ne može legalno da se veže za kod pod GPL ili LGPL licencom.[44][45] Zbog ovoga, Mozila je prelicencirala Fajerfoks u trojnu licencnu šemu MPL, GPL, i LGPL. Zbog ovoga, developeri su slobodni da izaberu pod koju će da primaju kod i da ga dalje koriste: GPL ili LGPL vezivanje i derivatni radovi kada se one koriste, ili MPL ukoliko nju izaberu.[43]
Trejdmark i problemi sa logoom
me „Mozilla Firefox“ je registrovani trejdmark, zajedno sa zvaničnim Fajerfoks logom, može se koristiti samo pri dozvoljenim uslovima. Bilo ko može da redistribuiše zvanična izdanja ali u ne izmenjenoj formi (izvorni kod isti), i da koristi Fajerfoskovo ime i brendove za takvu distribuciju, ali restrikcije se nalažu samo na izmenjenim izvornim kodovima.[46]
Postojale su neke kontroverze u vezi sa Mozila fondacijom i njihovim zahtevima da zaustave određene distribucije otvorenog koda od upotrebe "Firefox" trejdmarka. Šem Mozile, Mičel Bejker opisuje u intervjuu iz 2007. godine da distribucije mogu slobodno da koriste Fajerfoks trejdmark ukoliko nisu izmenili izvorni kod.[47]
Reklamiranje
Fajerfoks se brzo prilagodio korisnicima, imao je 100 miliona preuzimanja u prvoj godini postojanja,[48] praćena sa serijama agresivne marketinške kampanje, serije događanja u 2004. koju su vodili Blejk Ros i Asa Docler nazvani „markentinške nedelje“.[49]
2. septembra 2004,[50] pokrenut je marketinški portal pod nazivom „raširimo Fajerfoks“ ("Spread Firefox"). Portal je napravio program dugmića "Get Firefox" (preuzmi Fajerfoks).
„Svetski daj Fajerfoksa“, je kampanja koja je počela 15. jula 2006,[51] na treću godišnjicu osnivanja Mozila fondacije [52] i trajala do 15. septembra 2006.[53] Učesnici su se registrovali kao prijatelji na sajtu kampanje kako bi se njihovo ime pronašlo na fajerfoksovom zidu prijatelja, digitalnom zidu koji je bio prikazan ispred sedišta fondacije.
21. februara 2008. zbog postizanja cifre od 500 miliona preuzimanja, zajednica Fajerfoksa je proslavila posećujući FreeRice kako bi skupila 500 miliona zrna pirinča. [54]
